U pod­go­rič­kom Vi­šem su­du ju­če je sa­slu­ša­njem svje­do­ka na­sta­vlje­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma za ubi­stvo Pe­trov­ča­ni­na Ne­ma­nje Me­di­na, ko­ji je ne­stao 8. ju­la pro­šle go­di­ne i do da­nas ni­je pro­na­đen. Za nje­go­vo ubi­stvo op­tu­že­ni su Vla­di­mir Ula­ma i Dar­ko Mi­jo­vić.
Svje­dok Ade­li­sa Ko­čan is­pri­ča­la je pred su­di­jom Ve­snom Mo­štro­kol da je pri­mi­je­ti­la ope­ko­ti­ne na ru­ci svog mom­ka, ali da joj je on ob­ja­snio da su one na­sta­le ka­da je ra­dio na auto­mo­bi­lu ko­ji mu je pro­ku­vao. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja, Ko­čan je ka­za­la da se ra­di o „se­a­tu” ko­jim je Mi­jo­vić upra­vljao.
Mi­jo­vi­će­va pri­ja­te­lji­ca San­dra Jok­si­mo­vić tvr­di­la je da se ne sje­ća ko­ji auto­mo­bil je Mi­jo­vić ko­ri­stio, iako je sa njim bli­ska već se­dam go­di­na. Ona je na­ve­la da joj je po­li­ci­ja dva pu­ta pre­tre­sa­la stan zbog nje­ga jer on če­sto bo­ra­vi kod nje, ali da joj ni­ka­da ni­je pri­čao o ne­stan­ku Ne­ma­nje Me­di­na.
Za­stup­nik op­tu­žbe Želj­ko Tom­ko­vić pri­go­vo­rio je ovom is­ka­zu i do­dao da se svje­dok se­lek­tiv­no sje­ća do­ga­đa­ja ko­ji opi­su­je.
U svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­šan je i Igor Ma­raš, ko­ji je ra­dio kao ko­na­bar u ka­fi­ću „Bar­ka” u Vir­pa­za­ru ka­da su, ka­ko ka­že, ušla dva čo­vje­ka i pi­ta­la za broj Vla­di­mi­ra Ula­me. Od­go­vo­rio im je da ga ne­ma, a za­tim po­zvao Vla­da, ko­ji mu je ka­zao da mo­že da ga da.
– Pri­čao je krat­ko sa nji­ma, a čuo sam kad su pro­ko­men­ta­ri­sa­li da će Vla­do br­zo do­ći. Na­kon to­ga su im se pri­dru­ži­li ne­ki mom­ci. Vla­do je ka­sni­je opet na­zvao na moj te­le­fon i po­ru­čio da ne­će sti­ći – is­pri­čao je Ma­raš.
Svje­dok se ne sje­ća to­ga, kao ni po­da­tka ko­ju ju smje­nu ra­dio 8. ju­la 2016. go­di­ne, ne sje­ća se ni ka­ko su mi­je­nja­li smje­ne u lo­ka­lu u kom je ra­dio, ne zna da li je 8. ju­la iste go­di­ne ra­dio, kao ni da li je tog da­na vi­dio Ste­va­na Đu­ri­ši­ća i To­mi­sla­va Vu­ko­sa­vo­vi­ća, sa ko­ji­ma se dru­ži. Ma­raš se da­nas ni­je mo­gao sje­ti­ti ni da li je 8. ju­la Ula­ma do­la­zio u lo­kal, da li je vi­dio Mi­jo­vi­ća, a ne sje­ća se ni de­ta­lja po­sled­njeg su­sre­ta sa Ula­mom, ali tvr­di da su se po­sled­nji put vi­dje­li 10. ju­la. VDT je iz istih raz­lo­ga ulo­žio i pri­go­vor za ovog svje­do­ka.
Ma­ja Mi­lić is­pri­ča­la je da po­zna­je Me­di­na pre­ko svog mom­ka, da su se dru­ži­li i da je osta­vi­la svoj auto­mo­bil mar­ke „re­no me­gan” is­pred Ne­ma­nji­ne ku­će i po­šla sa mom­kom. Me­đu­tim, Mi­li­će­va na­vo­di da sju­tra­dan ka­da je htje­la da uzme auto­mo­bil ni­je bi­lo ni Ne­ma­nje ni „me­ga­na”. Taj auto­mo­bil je ka­sni­je pro­na­đen za­pa­ljen.
Svje­dok Ivan Đu­ri­šić re­kao je da je po­zaj­mio auto­mo­bil mar­ke „me­gan” svom dru­gu Vla­di­mi­ru Ula­mi, ali da taj auto­mo­bil pri­pa­da Bal­ši Le­ni­ću.
– Ni­je mi re­kao šta će mu auto, vra­tio ga je za ne­kih po­la sa­ta. Ni­sam ta­da pri­mi­je­tio ni­šta ne­u­o­bi­ča­je­no – re­kao je ju­če Đu­ri­šić.
Sle­de­ći pre­tres za­ka­zan je za 6. i 13. fe­bru­ar 2018. go­di­ne u 12 sa­ti, ka­da će bi­ti sa­slu­ša­ni i otac i stric Ula­me, Ne­nad i Zo­ran Ula­ma, ko­ji su vi­še pu­ta po­mi­nja­ni u to­ku po­stup­ka. Tu­ži­la­štvo te­re­ti Ula­mu i Mi­jo­vi­ća da su na pod­mu­kao na­čin i sa umi­šlja­jem ubi­li Me­di­na.
U op­tu­žni­ci se na­vo­di da su njih dvo­ji­ca 8. ju­la 2016. go­di­ne ostva­ri­li vi­še in­ten­ziv­nih te­le­fon­skih ko­mu­ni­ka­ci­ja sa ošte­će­nim, naj­pri­je Mi­jo­vić, a po­tom i Ula­ma.
Iako Me­din još ni­je pro­na­đen, tu­ži­lac sum­nji­či Ula­mu i Mi­jo­vi­ća da su ga 8. ju­la po­vri­je­di­li, za­tim str­pa­li u ge­pek nje­go­vog „me­ga­na”, od­ve­zli na ne­po­zna­to mje­sto, ubi­li ga na za sa­da ne­po­znat na­čin i sa­kri­li nje­go­vo ti­je­lo. Osum­nji­če­ni su da su po­tom i za­pa­li­li nje­go­vo vo­zi­lo po­red lo­kal­nog pu­ta Vir­pa­zar – Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća.
Auto­mo­bil je pro­na­đen če­ti­ri da­na ka­sni­je u mje­stu Ja­bu­kov Do.
VJ.D.


Od po­gle­da do te­ških ri­je­či

Za vri­je­me pa­u­ze do­šlo je do ver­bal­nog su­ko­ba iz­me­đu bra­ta Ne­ma­nje Me­di­na, Mi­lo­ša, i Ula­mi­nih dru­go­va. Me­din je mom­ku u pu­bli­ci po­ru­čio da ne­ma po­tre­be da ga gle­da, već da ka­že šta ima i za­mo­lio po­li­caj­ca da ga opo­me­ne. Mo­mak je po­tom do­ba­cio Me­di­nu: „Ti si smi­je­šan”.